Isak Njutn i mačke

Sir Isak Njutn je bio engleski fizičar, matematičar, astronom, alhemičar…(4.1.1643 – 31.3.1727)

Godine 1665. južnom Britanijom harala je velika kuga. Univerzitet u Kembriđu bio je zatvoren, ali mladi student po imenu Isak Njutn nastavio je svoje studije kod kuće. Baš ovo razdoblje napornog rada bilo je prekretnica da postane jedan od najvećih naučnika svih vremena.

Isak Njutn – svetlost i boja

Savremeno razumevanje svetlosti i boje počinje sa Isakom Njutnom, sa njegovim prvim naučni radom „Nova teorija svetlosti i boja“ (New Theory about Light and Colour) iz 1672. godine.

U vreme 1660-ih godina, ljudi su mislili da je boja bila mešavina svetlosti i tame, i da je prizma obojena svetlost. Isak Njutn obara ovu teoriju koja je imala zagovornike i među poznatim naučnicima kao što je bio Robert Huk.

U vrlo tamnoj postoriji, u okruglom otvoru načinjenom u kapku prozora, postavio sam staklenu prizmu…“ Tako počinje jedno poglavlje Njutnove „Optike“ (1704) knjige koja je opisivala njegove oglede sa svetlošću i bojama.

Njutn je postavio prizmu i projektovan je prelepi spektar na 22 metra dalekom zidu. Otkrio je da prizma može da razloži belu svetlost na spektar boja, i da sočiva i druga prizma mogu ponovo da slože višebojni spektar u belu svetlost.

Umetnici su bili oduševljeni jasnom Njutnovom demonstracijom.

Njegova najkorisnija ideja za umetnike je njegov raspored boja oko obima kruga, što je omogućilo da se primarne boje (crvena, žuta, plava) organizuju nasuprot njihovih komplementarnih boja (crvena suprutno zelenoj, plava suprutno naranđastoj i žuta suprutno ljubičastoj).

Ovaj kružni Njutnov dijagram je postao model za mnoge sisteme boja iz 18. i 19. veka. Krug boja slikara Kloda Bouteta iz 1708 godine je verovatno bio prvi koji se zasnivao na Njutnovom krugu.

Spektar boja iz knjige „Umetnosti boje“ od Johanesa Itena, 1961 godina.

O svetlosti i spektru boja, o Njutnovoj jabuci i zakonima, pričaćemo detaljnije na časovima, ali pre toga o jednoj zanimljivosti iz Nutnovog života. 🙂

Isak Njutn je osim nauci svoj doprinos dao i – mačkama

Dok je sedeo u svojoj laboratoriji proučavajući fizičke osobine svetla, njegova mačka je želela čas da uđe u sobu, a čas da izađe iz nje. Njutn nije želeo da stalno otvara vrata ljubimcu, ne bi li mu ušla svetlost i poremetila uslove u laboratoriji, pa je odlučio da iseče kvadrat na vratima, tako da mačka može da gurne vratanca i uđe kad hoće, a da se ona sama za njom zatvore.
On je napravio jednu veću i drugu manju rupu za mačku i njeno mladunče, ne računajući na to da će mače pratiti svoju majku kroz veću rupu.